Istorija osmeha je, naravno, duga koliko i istorija čoveka. I pre govora postojao je univerzalni jezik – osmeh. Svi znaju šta osmeh znači. Svi znaju koliko je osmeh važan. I svi znaju da, ukoliko ne peremo zube, naš osmeh neće biti toliko atraktivan. Ali zubi i osmeh nisu uvek bili tako sjajni kao što su danas. Nekada davno, ljudi nisu imali sredstva, koja mi danas imamo, da svoje zube održavaju belim. Koristili su neke prilično grube metode beljenja zuba. Evo da pogledamo nazad u istoriju beljenja zuba i da saznamo kako su nekada ljudi održavali svoje zube belim.
Da li možete da zamislite ljude davne 3000. godine pre naše ere kako koriste četkicu za zube? One svakako nisu bile ono što mi podrazumevamo pod četkicom za zube. A nisu se tako ni zvale. Zvali su ih “štapići za žvakanje”. To su u stvari bile male grančice, nagorele sa jedne strane. Ljudi su ih trljali o zube tako da im je pepeo mehanički skidao nečistoće i činio zube beljim.
Štapići za žvakanje su sigurno radili, jer verovali ili ne, oni se i dalje koriste u nekim manje razvijenim delovima sveta!
Egipćani su koristili smesu za beljenje zuba još 2000. godine pre naše ere, koja je bila napravljena od plavog kamena i vinskog sirćeta i nanosili su je štapićima za žvakanje. Kako god to strašno da zvuči, ipak nije ništa u poređenju sa načinom koji su koristili stari Rimljani. Njihova smesa je bila napravljena od ljudskog urina i kozjeg mleka (rimski doktori su verovali da urin izbeljuje zube i drži ih čvrsto na mestu).
